ARANDJELOVAC - Samo do pre desetak godina Arandjelovcani su isticali da zive u gradu u kome je priroda, kada je stvarala svet, bila tako izdasna i darivala mu tri prirodna dobra: mineralnu vodu, mermer i glinu. Iako izvori mineralne vode nisu presusili, a mermera i gline jos ima u izobilju, Arandjelovcani bi najradije danas da se isele iz svog zavicaja jer je u toj varosi skoro sve zamrlo.
Od prodaje drustvenih preduzeca, od koje se mnogo ocekivalo, na kraju su stigle samo mrvice. Od sest privatizovanih preduzeca samo su akcionari „Knjaza Milosa“ dosli do lepih para. Nazalost, od gotovo 85 miliona evra, koliko je pripalo malim akcionarima, ulaganja u biznis i pokretanje nekog posla u kojem bi se zaposlili oni koji su proglaseni tehnoloskim viskom gotovo da nije ni bilo. Evri su uglavnom ulozeni u nekretnine u Beogradu, na Kopaoniku i Zlatiboru, ali i van granica Srbije. Mnogo novca je potroseno na kupovinu automobila i opremanje kuca i stanova.
Od nekada 39. mesta u Srbiji po prosecnim
zaradama, Arandjelovac danas nije ni medju prvih 100. Od 12.000 nekada
zaposlenih u arandjelovackoj privredi i vanprivredi danas siguran posao ima
samo polovina njih. Do kraja privatizacije taj broj jos jednom ce biti
prepolovljen.
U Bukovickoj banji turizam je potpuno
zamro. Smestaj u hotelima je izuzetno los. Hotel „Izvor“ se već trecu godinu
renovira, a restauraciju cekaju i letnjikovac Obrenovica „Staro zdanje“, ali i
hotel „Sumadija“.
Svaka vlast dolaskom na celu opstine
klela se da joj je turizam na prvom mestu, a Arandjelovac kao grad banja -
prioritet. Nazalost, to je bila samo politicka fraza i lepak za gladan narod. A
gladnog naroda je sve vise...
